Обликовање душе СКЦ НОВИ БЕОГРАД 22.12.2011. до 09.01.2012.

< ?php echo $model->$prop; ?>

Оно што фасцинира посматрача већ при првом сусрету са егзистенцијалним слојем Манићевих слика из циклуса „Цигле“, у којем се свет опека, са свом својом симболиком и значењима, нуди као аутентичан свет који омогућава стварање јесте улаштена тамна позадина и прецизно исликани облици чија се сенка одбија од црног залеђа. Тај први утисак је  доминантан, те не изненађује што посматрач хитро чулно реагује на поменуте елементе слике, који просјајавају и просијавају, и буквално и и метафорички. Ако се овом искрењу придода пробран  колорит, сведен на две-три боје, где црна, као не-боја, преовладава, као и свеприсутни колоритни контрасти, утиснуто унутрашње време и интерна  светлост слике, што аутор потенцира управо зарад директнијег исказивања поменутих феномена, онда је и разумљиво што се, већ у њиховом почетном ишчитавању, намећу трансцендентно и метафизичко као предводнице и одреднице наредних  слојевања. Утисак измештености добија на значају и услед деперсонализованости слика. Људско биће, наиме, није елемент њиховог устројавања. Но, иако није ликовно обликован, човек се, у сваком делу слике, подразумева и осећа као неминовност што произлази из темељне поруке. А она, порука, извире из атмосфере и симболике форми слике, сугеришући неизбежност човековог суочавања са прошлим и будућим, те са запитаношћу за сопствену егзистенцију и за неизвестан опстанак целокупног људског рода. Прва асоцијација у вези са циглом јесте – градња. Онај што гради (градитељ је, дакако, и сликар),  обавља радњу свеопштег огледања. Када неко нешто изграђује, он, у ствари, понавља дело стварања. Грађевине не ничу било где. Оне се постављају  у центар света. Отуда се, у њима, може пронаћи двострука симболика: повратак у средиште и прелаз са земље у небо. А када се гради циглом или клесаним каменом, тада се, у ствари, вели легенда, уређује хаос, обликује душа и усклађује сирова материја према божанским законима и узорима“.  Звонимир Осречки

Владимир Манић је рођен у Младеновцу 1957. године. Завршио је Академију примењених уметности у Београду и специјалистичке студије конзервације у Фиренци. Члан је Удружња ликовних уметности Шведске краљевске академије и члан Америчког института за конзервацију (АИЦ). Радио је као предавач технике конзервације средњовековног сликарства на Тринити колеџу у САД. У Америци је осликао 23 цркве, бавио се дизајном, рестаурацијом и конзервацијом. Последњих година сасвим се посветио сликарству. Најближи му је поетски реализам, мада је, у цилклусу „Цигле“, наговестио искорак у симболичко-метафизичко сликарство. Излагао је више од 50 пута самостално и учествовао на великом броју колективних изложби, махом у иностранству.

 

etnografski_muzej logo.jpg - Galerije i Muzeji.com prirodnjacki_muzej_logo.jpg - Galerije i Muzeji.com