ТОКОВИ УМЕТНИЧКОГ НАДАХНУЋА - Ђорђије Црнчевић Музеј савремене уметности, Београд http://cir.msub.org.rs 23.06.2016. до 23.07.2016.

< ?php echo $model->$prop; ?>

Ретроспективна изложба Ђорђија Црнчевића под називом Токови уметничког надахнућа, аутора др Рајке Бошковић, музејског саветника Музеја савремене уметности у Београду, представљена је, у сарадњи са Народним музејом Црне Горе, у Црногорској галерији умјетности “Миодраг Дадо Ђурић” у Цетињу (Црна Гора) у периоду од 23. јуна до 23. јула 2016. године. На изложби су  представљена најзначајнија дела уметничког опуса Ђорђија Црнчевића, настала током скоро пет деценија његовог уметничког деловања, почев од првих дела из 1962. године до последњих из 2012. године.     

Тихо али бескомпромисно, ненаметљиво али посвећено трагање, као и искрено ослушкивање свог унутрашењег бића, довело је стварања аутентичног уметничког опуса Ђорђија Црнчевића, који се својим најбољим делима сврстава у сам врх савремене скулптуре.

У великој разноврсности уметничког израза у целокупном Црнчевићевом опусу издвајају се одређени „токови” – постојани, непрекинути и врло дубоко утемељени и присутни у  његовом несумњиво слободном, отвореном и неспутаном уметничком изражавању Најупечатљивији „ток”,  у коме преовладава израз стања тескобе, непронађености и безизлаза, и у дословном, просторном, и у преносном, симболичком смислу, присутан је још од раних графика  Космогимнастичари (1975) до последњих скулптура Компресије времена. Паралелно са тим, присутан је и сасвим супротан „ток“ лирског и поетичног духа, у  низу скулптура на којима је на изузетан начин остварено (у)обличавање узвишености песничког надахнућа(Глава песника) и монументализација стања блискости(Две главе).

Сасвим издвојен, али веома изразит и постојан „ток” је Портрет Солжењицин који је, према речима самог уметника, настао, „као реакција на муку и спутавање – на неслободу”, као (под)сећање на Солжењицина који је неумољиво критиковао подједнако бездушност (совјетског) режима, као и испразност (америчког) материјализма због њихове духовне пустоши.  Портрет Солжењицин у Црнчевићевој уметности постаје симбол (немог) пркоса и речитости ћутње. Достојанственошћу лика, у убедљивом изразу стања безвремености, ове скулптуре отелотворавају идеју неуништивости духовне снаге човека.

Препуштајући се веома разноврсним, и на први поглед скоро неповезаним идејама у свом уметничком стварању, Црнчевић прелази „пут” од идеје немог ужаса и израза тескобе, до идеје (немог) пркоса и (тихог) отпора; од стања ужаснутости до стања духовног спокоја и непоколебљиве вере у снагу и преобразитељску моћ духовног живота, не само појединца већ и целог друштва.

Стално превирање та два уметничка приступа, две поетике, два стања духа, који се не потиру, нити једнан другог поништавају, већ, напротив, наизменично се смењујући један другог подстичу, допринело је стварању изузетно садржајног и разноврсног уметничког опуса, који је несумњиво обележио савремену уметничку сцену друге половине 20. и почетка 21. века.

На изложби je представљeно (102) стотинудва дела – скулптуре, слике, цртежи и графике.

ЂОРЂИЈЕ ЦРНЧЕВИЋ

(Дупило, 1941 – Београд, 2013)

Зaвршио Академију ликовних уметности у Београду – одсек вајарство и последипломске студије у класи проф. Миодрага Поповића 1972. године. Члан УЛУС-а од 1968. године. Био члан групе 10+ (од 1976. године). У звању професора на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду предавао је наставни предмет Вајање од 1991. до 2008. године. Поред вајарства бавио се и графиком и сликарством.

Самостално излаже од 1969. године. Имао је преко двадесет самосталних изложби у земљи и иностранству. Учествовао је на многобројним групним изложбама: у организацији УЛУС-а, Октобарски салони, изложбе ПРОСТОР, Графика београдског круга, Бијенале мале пластике (Мурска Собота) итд.

Учешће на симпозијумима и колонијама: Аранђеловац („Мермер и звуци”), Порторож (вајарски симпозијум „Форма вива”), Грац (XVI Internationalem Melernjochen in der Steirmark), Херцег Нови (Ликовна колонија Никшић); Бор (Уметничка колонија „Бакар”); Кикинда (Интернационални симпозијум скулптуре „Тера”), Владимирци (Ликовна колонија Јаловик), Тутин (Уметничка колонија Црна Река) и др.

Добитник награда: за скулптуру фонда „Сретен Стојановић” (1968); на изложби: „Војници ликовни уметници” Дом ЈНА, Београд (1969); Колоније младих, Ивањица (1970); на XV изложби уметничке колоније у Ечкој; награде на изложби ПРОСТОР ʹ78 (1978); откупне награде на IV бијеналу мале пластике, Мурска Собота (1979); награде на I бијеналу цртежа и мале пластике, Београд (1993), Велике награде УЛУС-а (1997); Награде Јесењег салона УЛУС-а (2009), и др.

Скулптуре у слободном простору: Песник, 1975 (Даниловград, Црна Гора), Две главе I, 1978(Сокобања), Две главе II, 1978 (Београд), Портрет песника, 1981 (Порторож, Словенија), Тотем, 1989 (Кикинда), Јахач, 1999(Сремска Митровица),  Два песника, 2008 (Каран Себес, Румунија), Глава песника, 2011 (Апатин).

Дела у збиркама: Музеј савремене уметности (Београд), Академија ликовних уметности (Београд), Народни музеј (Цетиње), Народни музеј (Кикинда), Музеј Цептер (Београд), Neuue Galerie (Грац), Галерија Културног центра (Параћин), Савремена галерија Уметничке колоније Ечка (Ечка), Савремена галерија (Ниш) итд.

Аутор изложбе и поставке је др Рајка Бошковић,руководилацЗбирке скулптуре Музеја савремене уметности у Београду.

 

etnografski_muzej logo.jpg - Galerije i Muzeji.com prirodnjacki_muzej_logo.jpg - Galerije i Muzeji.com