Tokovi umetničkog nadahnuća – Đorđije Crnčević Muzej savremene umetnosti, Beograd http://cir.msub.org.rs 23.06.2016. do 23.07.2016.

< ?php echo $model->$prop; ?>

Retrospektivna izložba Đorđija Crnčevića pod nazivom Tokovi umetničkog nadahnuća, autora dr Rajke Bošković, muzejskog savetnika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predstavljena je, u saradnji sa Narodnim muzejom Crne Gore, u Crnogorskoj galeriji umjetnosti “Miodrag Dado Đurić” u Cetinju (Crna Gora) u periodu od 23. juna do 23. jula 2016. godine. Na izložbi su  predstavljena najznačajnija dela umetničkog opusa Đorđija Crnčevića, nastala tokom skoro pet decenija njegovog umetničkog delovanja, počev od prvih dela iz 1962. godine do poslednjih iz 2012. godine.           

Tiho ali beskompromisno, nenametljivo ali posvećeno traganje, kao i iskreno osluškivanje svog unutrašenjeg bića, dovelo je stvaranja autentičnog umetničkog opusa Đorđija Crnčevića, koji se svojim najboljim delima svrstava u sam vrh savremene skulpture.

U velikoj raznovrsnosti umetničkog izraza u celokupnom Crnčevićevom opusu izdvajaju se određeni „tokovi” – postojani, neprekinuti i vrlo duboko utemeljeni i prisutni u  njegovom nesumnjivo slobodnom, otvorenom i nesputanom umetničkom izražavanju Najupečatljiviji „tok”,  u kome preovladava izraz stanja teskobe, nepronađenosti i bezizlaza, i u doslovnom, prostornom, i u prenosnom, simboličkom smislu, prisutan je još od ranih grafika  Kosmogimnastičari (1975) do poslednjih skulptura Kompresije vremena. Paralelno sa tim, prisutan je i sasvim suprotan „tok“ lirskog i poetičnog duha, u  nizu skulptura na kojima je na izuzetan način ostvareno (u)obličavanje uzvišenosti pesničkog nadahnuća(Glava pesnika) i monumentalizacija stanja bliskosti(Dve glave).

Sasvim izdvojen, ali veoma izrazit i postojan „tok” je Portret Solženjicin koji je, prema rečima samog umetnika, nastao, „kao reakcija na muku i sputavanje – na neslobodu”, kao (pod)sećanje na Solženjicina koji je neumoljivo kritikovao podjednako bezdušnost (sovjetskog) režima, kao i ispraznost (američkog) materijalizma zbog njihove duhovne pustoši.  Portret Solženjicin u Crnčevićevoj umetnosti postaje simbol (nemog) prkosa i rečitosti ćutnje. Dostojanstvenošću lika, u ubedljivom izrazu stanja bezvremenosti, ove skulpture otelotvoravaju ideju neuništivosti duhovne snage čoveka.

Prepuštajući se veoma raznovrsnim, i na prvi pogled skoro nepovezanim idejama u svom umetničkom stvaranju, Crnčević prelazi „put” od ideje nemog užasa i izraza teskobe, do ideje (nemog) prkosa i (tihog) otpora; od stanja užasnutosti do stanja duhovnog spokoja i nepokolebljive vere u snagu i preobraziteljsku moć duhovnog života, ne samo pojedinca već i celog društva.

Stalno previranje ta dva umetnička pristupa, dve poetike, dva stanja duha, koji se ne potiru, niti jednan drugog poništavaju, već, naprotiv, naizmenično se smenjujući jedan drugog podstiču, doprinelo je stvaranju izuzetno sadržajnog i raznovrsnog umetničkog opusa, koji je nesumnjivo obeležio savremenu umetničku scenu druge polovine 20. i početka 21. veka.

Na izložbi je predstavljeno (102) stotinudva dela – skulpture, slike, crteži i grafike.

ĐORĐIJE CRNČEVIĆ

(Dupilo, 1941 – Beograd, 2013)

Zvaršio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu – odsek vajarstvo i poslediplomske studije u klasi prof. Miodraga Popovića 1972. godine. Član ULUS-a od 1968. godine. Bio član grupe 10+ (od 1976. godine). U zvanju profesora na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu predavao je nastavni predmet Vajanje od 1991. do 2008. godine. Pored vajarstva bavio se i grafikom i slikarstvom.

Samostalno izlaže od 1969. godine. Imao je preko dvadeset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na mnogobrojnim grupnim izložbama: u organizaciji ULUS-a, Oktobarski saloni, izložbe PROSTOR, Grafika beogradskog kruga, Bijenale male plastike (Murska Sobota) itd.

Učešće na simpozijumima i kolonijama: Aranđelovac („Mermer i zvuci”), Portorož (vajarski simpozijum „Forma viva”), Grac (XVI Internationalem Melernjochen in der Steirmark), Herceg Novi (Likovna kolonija Nikšić); Bor (Umetnička kolonija „Bakar”); Kikinda (Internacionalni simpozijum skulpture „Tera”), Vladimirci (Likovna kolonija Jalovik), Tutin (Umetnička kolonija Crna Reka) i dr.

Dobitnik nagrada: za skulpturu fonda „Sreten Stojanović” (1968); na izložbi: „Vojnici likovni umetnici” Dom JNA, Beograd (1969); Kolonije mladih, Ivanjica (1970); na XV izložbi umetničke kolonije u Ečkoj; nagrade na izložbi PROSTOR ʹ78 (1978); otkupne nagrade na IV bijenalu male plastike, Murska Sobota (1979); nagrade na I bijenalu crteža i male plastike, Beograd (1993), Velike nagrade ULUS-a (1997); Nagrade Jesenjeg salona ULUS-a (2009), i dr.

Skulpture u slobodnom prostoru: Pesnik, 1975 (Danilovgrad, Crna Gora), Dve glave I, 1978(Sokobanja), Dve glave II, 1978 (Beograd), Portret pesnika, 1981 (Portorož, Slovenija), Totem, 1989 (Kikinda), Jahač, 1999(Sremska Mitrovica),  Dva pesnika, 2008 (Karan Sebes, Rumunija), Glava pesnika, 2011 (Apatin).

Dela u zbirkama: Muzej savremene umetnosti (Beograd), Akademija likovnih umetnosti (Beograd), Narodni muzej (Cetinje), Narodni muzej (Kikinda), Muzej Cepter (Beograd), Neuue Galerie (Grac), Galerija Kulturnog centra (Paraćin), Savremena galerija Umetničke kolonije Ečka (Ečka), Savremena galerija (Niš) itd.

Autor izložbe i postavke je dr Rajka Bošković,rukovodilacZbirke skulpture Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

 

etnografski_muzej logo.jpg - Galerije i Muzeji.com prirodnjacki_muzej_logo.jpg - Galerije i Muzeji.com